Однос броја рођене деце у Централној Србији (ЦС) у односу на КиМ нагло је падао после Другог светског рата, што је више било последица пада фертилитета у ЦС, а мање раста фертилитета на КиМ. Број рођене деце у ЦС нагло је смањен са 120.796 у 1952 на 80.531 у 1962, док је на КиМ повећан са 35.619 на 41.336. Први минимум у Србији остварен је у 1966 када је рођено 75.780 беба да би онда наступио привремени опоравак до 84.762 бебе у 1976. Од тада је наступио нови пад броја рођене деце.
У 1986 је однос броја рођених био 1,36, у ЦС 73.997 а у КиМ 53.925, да би минимум био достигнут у 1990, када је однос био 1,22:1 (67 према 55 хиљада рођених беба.
Током 90-тих година однос је кренуо да се побољшава у корист ЦС, али овај пут услед брзог смањивања броја рођених на КиМ. Избеглице у ЦС из Хрватске, БиХ и КиМ имали су повољни ефекат на виталне статистике у Србији, док је на КиМ већ било започело исељавање становништва, по угледу на Албанију. Након бомбардовања Србије наступио је слом наталитета на КиМ. Осим што је одласком Срба и других народа смањен број деце српске и других националности, напуштањем КиМ смањио се и број Албанки које су способне да рађају.
Однос броја рођених у ЦС и КиМ подигнут је на 2,02 у 2017, јер је у ЦС рођено 47.330, а на КиМ 23.402 беба. Овај однос је упоредив са 1961. годином, када се нагли пад броја рођене деце у ЦС приводио крају.
Будућност? Зависи од садашњих генерација младих, хоће ли формирати породице овде, или ће потражити срећу што даље одавде.
