U holu jagodinske gimnazije  održana je  tribina „Zabranjena istorija Srba“. Na tribini su  govorili  Ljiljana Krtinić, autorka srpskog kalendara i akademska likovna i primenjena umetnica, dok je moderator Rade Milosavljević, novinar i publicista. Tribina u organizaciji Narodne biblioteke u Jagodini je svojevrsni nastavak razgovora koji je nedavno na istom mestu vođen sa Goranom Šarićem, hrvatskim istoričarom.

Priča, ispisana na stranicama ovog kalendara, u vremenu u kojem živimo sa mnoštvom (dez)informacija, možda se može se nazvati istorija Srba pisana alternativnim činjenicama, sa citatima iz enciklopedije “Catena Mundi”, autora Predraga Dragića Kijuka.

Posetioci tribine su saznali  da ocila ili “četiri s” na grbu Republike Srbije, nisu “četiri s” (samo sloga Srbina spasava) već stilizovana četiri mlada meseca, znak boginje noći Serbone iz daleke mitologije Srba. A istorija Srba, koja počinje oko 7525. godine pre Hrista na obalama oko reke Srbice u Turskoj, zapisana je pismom koje je starije je od klinastog pisma…

НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ: Порука Србима урезана у обелиск у Лици пре 2800 година

У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену српски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на српском језику и на србици, тако да се може без много труда читати.У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.

Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .

Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.

Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.

Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић.

REPORTER -DIMITRIJE SIMIĆ